,,Tuga. Bes. Ludilo.

DEO PRVI: TUGA

MLADOST.

Strahinja je, ako se uzme u obzir da se rodio u 20. veku, imao relativno normalno detinjstvo. Rodio se 06. 06. 1990. godine u 06:13h ranom zorom u malenom selu P. U prvih sedam godina svoga života živeo je skladno i srećno kao što samo mala deca mogu, a onda su se njegovi roditelji razveli. Majka je prevarila njegovog oca sa komšijom, došlo je do vike, dreke, udaraca, policije, čak se i oštrica noža presijavala u jednom trenutku. Maleni Strahinja u tom periodu polazio je u prvi razred osnovne škole tako da ga sve to nije mnogo pogodilo, ipak u tom periodu, možda malo kasnije nego što je trebalo on je dobio svog izmišljenog prijatelja. Naravno u tom periodu on je mislio da je to biće stvarno, a možda i jeste bilo? Ipak samo je on mogao da je vidi. To je bila veštica Slavka koja je sa sobom na lancu uvek vodila svog vernog drekavca Cvetka. Noći je provodio u razgovoru sa Slavkom sve dok nije pošao u peti razred osnovne škole, tada je ona prestala da dolazi kroz pukotinu u njegovom prozoru i Strahinja je ostao sam.
U petom razredu postalo je očigledno da je Strahinja antisocijalan, skoro da nije imao nijednog prijatelja, a dane je provodio zagledan u knjigu, obožavao je horore, a čitao je sve. Od Edgara Alana Poa, H.P. Lovekrafta, Stivena Kinga do ,,Konstantionovog raskršća” Dejana Stojiljkovića i ,,Čoveka koji je ubio Teslu” Gorana Skrobonje.
Kada je pošao u gimnaziju udario ga je nalet depresije. Veoma retko je izlazio iz sobe, izbegavao je da komunicira sa ljudima u stvarnom svetu i jedinu interakciju sa drugim osobama imao je preko interneta. Tamo je, preko fejsbuka upoznao Ljubicu. Nikada se nisu videli uživo, ali se Strahinja neverovatno zaljubio u nju. Dopisivali su se dan – noć, gledali se na skajpu i pričali telefonom, ona ga je i zainteresovala za mitologiju starih Slovena. Iako je već nešto površno znao o verovanjima svojih predaka, ipak mu je Ljubica otvorila nove horizonte. Saznao je dosta toga o Perunu, Jaru, Morani, Dažbogu, Svetovidu , Triglavu i ostalim božanstvima panteona. Raspitivao se i o mitološkim bićima kao što su more, karakondžule, psoglavi, todorci… Nije mogao da se obuzda, to mu je postala opsesija.
Sve se to promenilo kada je Ljubica nestala. Jednog jutra Strahinja je shvatio da ga je blokirala na fejsbuku, pokušao je da pronađe njen instragram, nije ga bilo, kada je pokušao da je pozove, svatio je da je ne može dobiti ni na mobilnom telefonu. Bio je skrhan, slomljen, uništen i depresija se vratila.
Počeo je da ide kod psihologa, ali mu to i nije baš pomoglo, kada je počeo da halucinira i razgovara sa Perunom otac ga je odveo kod psihijatra. Godinu dana nakon završene srednje škole proveo je na lekovima i pod strogom prismotrom svoga oca i doktora, pokušao je da izvrši samoubistvo nakon mature. Nakon godinu dana njegovo se stanje poboljšalo i Strahinja je odlučio da upiše fakultet. Dugo je razmišljao šta da upiše i na kraju se odlučio za arheologiju. Njegova opsesija slovenskim bogovima uspela je da se smanji, ali nije nestala tako da se odlučio za tu karijeru.
Marljivo je spremao prijemni ispit, a fokus koji je usmerio na učenje pomogao je njegovom psihičkom stanju. Više nije halucinirao, na Ljubicu je zaboravio i polako je počeo da se vraća u život. Upao je na budžet i njegovoj sreći nije bilo kraja. Krenuo je na časove i shvatio da je dobro izabrao. Očistio je prvi semestar u roku i upisao drugi.
Tada je upoznao Božanu.
Bio je očaran.
Opsednut.
Veoma brzo i zaljubljen.
Ipak, nije znao.
Da će mu ona doneti veliku sreću.
Ali.
I
Tugu
Bes
I
Ludilo.

Nadam se da vam se dopada, svaki komentar i svaka kritika su poželjni.
U pitanju je originalni, autorski rukopis prvog poglavlja mog novog književnog projekta.

Slika uzeta sa: https://www.pinterest.com/pin/365073113519544404/